Разлике између саобразности и гаранције
Једна од најчешћих недоумица купаца је разлика између појмова саобразности и гаранције. Иако изгледају слично, ова два концепта су независна. Саобразност је законска обавеза продавца да осигура да производ функционише исправно у периоду од две године за нове и једне године за половне производе. С друге стране, гаранција представља додатну погодност коју продавци или произвођачи добровољно нуде, најчешће у дужем временском року од саобразности.
Шта значи саобразност?
Саобразност подразумева да купац има право да тражи поправку, замену или чак повраћај новца у случају квара производа у првих шест месеци од куповине. Ако се производ поквари током тог периода, потрошач може сам одлучити који ће од ових захтева поставити продавцу. Тиме се закон штити купца од могућих проблема с производом који није функционалан као што је обећано приликом куповине.
Ако се производ у овом периоду већ једном поправљао, за сваку следећу поправку потребна је сагласност потрошача. Ако поправка није могућа или не буде извршена у законски дефинисаном року, купац има право на раскид уговора и повраћај новца.
Ограничења код раскида уговора
Постоје и ограничења. Купац не може раскинути уговор ако је несаобразност производа мала, односно ако тај недостатак не утиче на основне функције или естетику производа.
Шта је комерцијална гаранција?
Након истека саобразности од две године, ступа на снагу комерцијална гаранција коју пружа продавац или произвођач. Она је добра воља продавца и најчешће укључује додатне погодности. Међутим, услови комерцијалне гаранције могу се разликовати од производа до производа и важи само у оквиру тих услова.
Како потрошач може остварити своја права?
Права на саобразност су законски заштићена, што значи да уколико се појави проблем, купац се директно обраћа продавцу. Са друге стране, гаранција обично захтева обраћање овлашћеном сервису који је наведен у гаранцијском листу.
Док саобразност представља законску заштиту потрошача у одређеном року, гаранција нуди додатне погодности, али није обавезна. Купци би требало да буду свесни оба концепта и да знају како да искористе своја права.