Сваког лета све више грађана Србије одлучује да смештај у Грчкој резервише преко онлајн платформе Nikana.gr.
На први поглед све делује поуздано: детаљни описи, српски језик, лепе фотографије и љубазна комуникација.
Али иза овог уређеног изгледа крије се систем у коме потрошач остаје потпуно незаштићен.
⸻
„Само посредујемо“ – реченица која поништава сва права потрошача
Према општим условима пословања објављеним на Nikana.gr, овај сајт није туристички организатор већ посредник између гостију и власника смештаја.
Услови пословања дословно наводе да „корисник улази у директан уговорни однос са власником смештаја, а платформа Nikana.gr није уговорна страна и не одговара за реализацију услуге“.
Иако се јавно представља као агенција са лиценцом у Грчкој (ΜΗ.Τ.Ε. 01.55.Ε60.00.00059.01), Nikana тиме унапред искључује сваку одговорност за квалитет, тачност и испоруку услуге. Када настане проблем, потрошач нема коме да се обрати.
⸻
Како изгледа резервација без заштите
Процес почиње једноставно. Потрошач изабере смештај, добије ваучер са логом Nikane, адресом објекта и подацима власника. Депозит се плаћа директно физичком лицу у Грчкој преко SWIFT или Wise трансакције, а остатак цене по доласку у готовини.
Новац не пролази кроз рачун агенције и потрошач не добија признаницу нити уговор. Уколико дође до спора, према условима пословања, он се решава искључиво пред судом у Солуну. То значи да грађани Србије немају могућност заштите нити у Србији нити преко српских институција.
⸻
Рекламирају се као домаћи сервис, али без домаћег надзора
Иако делује као локални портал, Nikana.gr се оглашава на српском, енглеском и румунском језику и директно циља грађане Србије и региона. Садржај, фотографије и рекламе прилагођени су домаћој публици, али агенција нема регистровано представништво у Србији нити је под надзором Министарства трговине.
Потрошачи који новац уплаћују у еврима преко страних платформи остају без права на рекламацију по домаћем закону. Нико не контролише рад ове агенције нити проверава истину огласа које објављује.
⸻
Шта када стварни смештај нема везе са оним са сајта?
Бројни примери потрошача показују да стварни смештај често нема никакве везе са оном сликом коју Nikana приказује.
„Смештај није имао климу, иако је писало да сваки апартман има. Када смо се пожалили, Nikana је изменила опис на сајту.“
„По доласку смо затекли друге госте у нашој соби. Власница је рекла да није знала да је двострука резервација.“
„Душеци су били буђави, зидови влажни, апартман је мирисао на влагу. Обећали су замену, али су само послали извињење мејлом.“
„Тражили су да доплатимо 100 евра за порез који нам нико није најавио. Никана је рекла да је неспоразум, али новац није враћен.“
У свим овим случајевима потрошачи су остали без стварне подршке и без повраћаја новца.
⸻
Када нешто пође по злу, помоћи нема
Nikana не гарантује тачност података о смештају, не проверава фотографије и не преузима одговорност за власнике. Уколико се потрошач пожали, агенција се ограђује наводом да „само прослеђује информације“.
Постоје и пријаве да Nikana брише негативне коментаре са свог сајта, чиме се додатно обмањују нови клијенти који на основу таквих рецензија доносе одлуку о резервацији.
⸻
Правни вакуум: потрошач без могућности заштите
Према Закону о заштити потрошача Србије, све туристичке агенције које послују са домаћим грађанима морају имати лиценцу и гаранцију путовања. Nikana није регистрована у Србији и не подлеже овом режиму, па домаћа инспекција не може да поступа по пријавама.
Тако се грађани који новац уплате у доброј вери налазе у правном вакууму. У пракси, једини пут до правде води преко грчких судова, што је за већину потрошача немогуће.
⸻
Шири проблем нерегулисаних страних портала
Случај Nikane није усамљен. Све више страних платформи делује по сличном моделу: оглашавају се на српском језику, наплаћују у еврима и посредују између туриста и издаваоца смештаја без икакве контроле. На тај начин потрошачи губе сигурност, а институције Србије не могу да их заштите.
Такве платформе користе поверење грађана у класичне агенције, али у стварности нису агенције у правном смислу и не сносе никакву одговорност.
⸻
Савет удружења „Славија“
Пре сваке уплате проверите да ли је агенција регистрована у Србији и има лиценцу Министарства трговине. Захтевајте да уговор буде писмен, са јасним називом правног лица и одговорним лицем. Не уплаћујте депозите физичким лицима у иностранству. Избегавајте плаћање преко Wise, Revolut или Western Union платформи. Ако у уговору пише да се спорови решавају у иностранству, будите свесни да у Србији немате правну заштиту.
⸻
Позив потрошачима
Ако сте имали слично искуство са Nikana.gr или другим порталима који послују по овом моделу, пошаљите нам документацију (мејлове, потврде, фотографије) на
Удружење за заштиту потрошача „Славија“ наставиће да о оваквим случајевима обавештава јавност и надлежне институције.
Свако летовање треба да буде безбедно и без скривених ризика.
Потрошач има право на поуздану услугу и фер однос, а не на изговор да „агенција само посредује“.